Mama u sportu

Hello everybody

 Doping kao tema je nepresušan izvor kontraverzi,poluinformacija i komentara ljudi koji se ne razumeju mnogo ni u sport ni u farmaciju. S obzirom da sam po struci magistra farmacije smatraću sebe dovoljno kvalifikovanom da ovaj članak posvetim farmaceutskom aspektu dopinga i kako određeni lekovi koji sportisti koriste mogu uticati na njihove performanse tokom takmičenja.

Pre svega želim da naglasim da su i sportisti kao i mi samo ljudi i da se i oni razboljevaju od istih stvari kao i mi koji se sportom ne bavimo, te da njihova upotreba lekova nije uvek s predumišljajem za poboljšanje njihovog nastupa već je nekad doping samo produkt nedovoljnog znanja o leku koji koriste.

WADA( World Antidoping Agency) izdaje tačnu klasifikaciju zabranjenih supstanci među kojima su one koje su zabranjene samo u određenim disciplinama kao i one koje su zabranjene samo tokom takmičenja. Naravno, ukoliko je to moguće, najbolje je izbegavati korišćenje bilo kakvog leka.

Ovde neću pisati o zabranjenim procedurama kao što su bilo kakve hemijske ili fizičke alteracije,manipulacije krvlju i krvnim derivatima kao i o genskom i ćelijskom dopingu. Obradiću neke od najkorišćenijih i najpoznatijih doping sredstava.

Na prvom mestu stavila bih anabolike jer se oni najviše koriste, posebno kod muških sportista.Pre svega oni nastaju hemijskim modifikacijama molekula testosterona koji je prirodan hormon sveprisutan i kod muškaraca i kod žena(u manjoj meri). U cilju da se testosteron koristi u lečenju određenih bolesti počelo se sa njegovim modifikacijama ali se na kraju taj efekat zloupotrebio i dan danas ga mnogi sportisti i ljudi u treningu koriste da bi poboljšali svoje performanse. Oni kod sportista povećavaju telesnu masu, dimenzije i snagu mišića i time ih čine "jačim" u odnosu na protivnike. Brojna su neželjena dejstva ovih supstanci a svi koji ih uzimaju bi trebalo da budu upoznati pre upotrebe sa njima. Neka od najvažnijih su toksičnost na jetru, pojava grudi kod muškaraca i preterane maljavosti kod žena, povećanje krvnog pritiska, povećana agresivnost, akne, infekcije itd.

Peptidni hormoni i hormoni rasta se takođe jako često koriste. Najpoznatiji su hormon rasta, insulinu slični faktori rasta, insulin i gonadotropini. Sam hormon rasta deluje tako što utiče na metabolizam ugljenih hidrata, razgrađuje masti i stimuliše sintezu proteina mišića. Gonadotropini su zabranjeni kod muškaraca i to horionski gonadotropin i luteinizirajući hormon jer pojačano stvaraju testosteron te tako narušavaju prirodnu ravnotežu testosteron-estrogen. A što se insulina tiče on je relativno novo doping sredstvo i deluje na taj način što povećava izdržljivost povećavajući rezerve glikogena u mišićima.

Eritropoetin i njegovi derivati se inače normalno stvaraju u bubrezima odraslih osoba a kada se koriste kao doping sredstva povećavaju aerobni kapacitet i izdržljivost pa poboljšavaju rezultate naročito u aerobnim disciplinama kakve su brzo hodanje, trčanje na duže distance i biciklizam.

 Kortikosteroidi su zabranjeni samo u formi injekcione primene. Dozvoljeno je uzimanje oralno, dermatološki, inhalaciono, oftalmološki čak i injekcija u zglobove, ali je naravno neophodno obavestiti nadležne službe o uzimanju. Kortikotropin tačnije ACTH povećava nivo vlastitih kortikosteroida u organizmu što dovodi do povećanja nivoa energije.

Jedna od najrasprostranjenijih grupa lekova koja se svakodnevno koristi su diuretici. Oni služe, narodski rečeno, da izbace višak vode iz organizma. Međutim, u sportu se taj efekat koristi kako bi se prevario fer-plej sistem. Takmičari u sportovima koji zahtevaju određenu težinu koriste ih da bi upali u kategoriju koja im odgovara,a pored toga česta je i upotreba u cilju bržeg eliminisanja narkotika i drugih zabranjenih supstanci iz organizma. Zato oni spadaju u takozvane maskirajuće agense.

Beta-2 agonisti koji se često mogu naći u inhalacionim preparatima poput formoterola,salbutamola itd. su izrazito zabranjeni zbog njihovog dejstva na bronhije, mišiće i lipide tela. Proširuju bronhije omogućavajući bolje disanje, povećavaju stvaranje mišićnog tkiva i redukuju masti u telu smanjujući težinu i povećavajući izdržljivost. S druge strane beta blokatori su zabranjeni samo u nekim sportovima gde je neophodna brza reakcija ili preciznost (automobilizam, bilijar, golf, streljaštvo). Usporavanjem rada srca i smanjenjem krvnog pritiska povećavaju koncentrisanost i preciznost. 

Sve prethodno navedene grupe doping sredstava su zabranjene UVEK, ali postoje i grupe koje su suštinski svakako loše po zdravlje ali su sa zakonske strane zabranjene samo U TOKU TAKMIČENJA. To su narkotici (morfin, kodein, fentanil, petidin, metadon), stimulansi (kokain, amfetamin, modafinil, efedrin, pseudoefedrin), kanabinoidi (kanabis,hašiš, THC) i glukokortikoidi ( deksametazon, budesonid, flutikazon, hidrokortizon). 

Dakle, da sumiramo. Sve ove supstance se manje-više mogu pronaći u preparatima koji se povremeno ili redovno koriste za lečenje određenih stanja, međutim kada ste sportista ipak morate voditi računa da vas neznanje i neinformisanost ne bi koštali karijere. Namerno korišćenje svakako nije fer plej te stoga ne mogu reći da sportiste koji iste upotrebljavaju mogu okarakterisati kao ambiciozne i one koji su dostojni da osvoje neku titulu na grbači nekoga ko je na pošten način probao da stigne do nje.

Budite fer i uvek budite informisani šta uzimate. 

Do sledećeg čitanja pozdrav 

Hello everybody

Danas vas na mom blogu očekuje lista najuspešnijih sportistkinja koje se osim vrhunskih rezultata na terenu mogu pohvaliti i privatnim uspehom i najvećim trofejem života, a to je dete. Mogu vam reći da je istraživanje o sportistkinjama koje su postale majke u toku svojih karijera ili nakon završetka istih bilo vrlo teško, tačnije jedna od ključnih impresija mi je da dosta sportistkinja koje su bile na vrhunskom nivou nema/nije imalo decu. To je samo pokazatelj da vrhunski sport zahteva jako mnogo truda, rada, vremena, energije i posvećenosti i da su neke od njih ipak rešile da se ostvare samo na jednom polju svog života, u ovom slučaju karijeri. Pa da počnemo...

1. Serena Williams - tenis 

Nekadašnja najbolja teniserka sveta koju mnogi smatraju i najboljom svih vremena postala je prvi put majka 2017. godine. Tada njena već zavidna karijera počinje polako da se gasi iako je igrala sve do 2022. kada se nakon meča na US Openu sa Ajlom Tomljanović povlači sa terena i prepušta reket mlađim generacijama. Ipak ne možemo a da ne pomenemo sve titule koje je ikada osvojila, između ostalog da naglasimo da je ona jedina teniserka u Open Eri koja je ostvarila takozvani Career Golden Slam (osvojivši sva 4 Grend Slema i u singlu i u dublu).

319 nedelja je bila prva na WTA listi, osvojila je čak 23 Grend Slema i 4 Laureus nagrade. Da bude još veći heroj, tri meseca nakon teškog porođaja vraća se na teren i nakon 2 godine oscilacija vraća se u top10 svetskog tenisa. 2020 osvaja ASB Classic, prvu titulu nakon dobijanja malene Olimpije. Time pečatira svoju vrhunsku karijeru. I dalje važi za jednu od najplaćenijih sportistkinja sveta zahvaljujući brojnim ugovorima sa sponzorima.

2. Stefanie Maria Graf- tenis

Još jedna teniserka na ovoj listi. Rođena u Zapadnoj Nemačkoj ova žena je osvojila čak 22 titule u singlu, 4 Golden Slema,a 1988. godine čak i sva četiri Grend Slema i olimpijsko zlato. Bila je svetski broj 1 čak 377 nedelja, a onda odlučuje da se sa samo 30 godina povuče i posveti porodičnom životu. Svo to jurcanje po turnirima i svetu donelo joj je i poznanstvo sa kolegom Andreom Agasijem za koga se udaje 2001. godine i zasniva porodicu. Član je Teniske kuće slavnih.

3. Nadia Elena Comaneci Conner- gimnastika

Da razbijemo monotoniju i u ovu večnu listu najboljih uvrstimo i jednu gimnastičarku- Nađu Komaneči. Naša komšinica iz Rumunije je čak pet puta osvajala OI u svim individualnim disciplinama, a četiri puta i svetske titule. 1976, sa samo 15 godina, postaje prva i do sada jedina gimnastičarka koja je dobila perfektnu ocenu 10.0 za vežbu. Zbog političke situacije i pritisaka rumunske diktature ona se povlači 1984. godine a 1989. odlazi u Ameriku u potrazi za slobodom. Tamo upoznaje svog muža i sa njim 2006. dobija sina. Zahvaljujući svom neizmernom doprinosu gimnastici čak dve vežbe na razboju danas nose njeno ime. 

4. Mariel Margaret "Mia" Hamm- fudbal

Iako ženski fudbal još uvek nije na mapi najpopularnijih ženskih sportova Mia Hamm se potrudila da se u njemu ostvari i stavi svoje ime i svoj sport u žižu javnosti. Ova žena, majka, kraljica je bila dva puta olimpijski šampion i dva puta svetski šampion. Čuveni Pele ju je uvrstio u 125 GOAT igrača najvažnije sporedne stvari na svetu. Član je Fudbalske kuće slavnih, a svoju aktivnu karijeru je završila posle OI 2004. godine. Danas živi mirnim, porodičnim životom kao majka troje dece i obavlja funkciju globalnog ambasadora FK Barselone.

Ne možemo a da ne pomenemo još neke ikone svetskog ženskog sporta poput Billie Jean King, Lindsey Vonn, Katie Ledecky, Monica Seles itd. Međutim ova lista je posvećena majkama u sportu te za njih nažalost ovde nema mesta. To naravno ne umanjuje njihov uticaj na svet sporta. 

I mi "konja za trku" imamo, a naše dame nisu ništa manje uspešne i legendarne od ovih gore pomenutih. Neke od najvažnijih su:

1. Jasna Šekarić- streljaštvo

 1988. zlato na OI, 1992, 2000 i 2002. srebro, tri puta prvakinja Evrope, dva puta najbolja sportistkinja Jugoslavije, tri puta najbolji strelac na svetu, pa čak i u XX veku i lista tako ide u nedogled.Ova fenomenalna žena danas je selektor reprezentacije u pištolj disciplinama, a može se pohvaliti i sinom i ćerkom koji su joj sada najveća podrška.

2. Sonja Vasić- košarka

Udajom za veslača Miloša Vasića Sonja Petrović se ostvaruje kao supruga i uskoro i majka jedne male devojčice a pre pelena i igračaka sakupljala je trofeje. MVP 2021. evropskog prvenstva na kom osvajamo zlato. Tri puta osvajačica Evrolige, tri puta trofeja za najbolju igračicu Srbije i dva puta evropsku medalju zlatnog sjaja. Nažalost nije uspela da skupi svetsko i olimpijsko zlato ali se može pohvaliti bronzom sa OI 2016. godine.

3. Svetlana Kitić- rukomet

Zvanično najbolja rukometašica svih vremena do tog priznanja došla je titulama sa Radničkim kao i medaljama sa OI i svetskih prvenstava. Igrala je do 46 godine a da ljubav prema rukometu nikad nije prestala dokazala je dve godine kasnije kada se vratila nakratko na teren. Pored slamanja čvrstih odbrana na terenu slamala je i muška srca. Udavala se četiri puta i iz tih brakova dobila troje dece. Danas živi mirnim životom vodeći jednu pekaru u Beogradu.

4. Ana Ivanović- tenis

Nakon osvajanja Roland Garosa 2008. godine provela je 12 nedelja kao svetski broj 1. Osvojila je 15 WTA turnira i važi za našu najuspešniju teniserku do sada. 2016. se povlači, udaje za nemačkog fudbalskog reprezentativca Bastijana Švajnštajgera i sa njim dobija dva sina. Danas se bavi humanitarnim radom. 

5. Vera Nikolić- atletika

 Pionir ženskog sporta i atletike u Srbiji. Ova vrhunska žena i sportistkinja je dva puta bila prvak Evrope na 800m i dva puta prvak Mediteranskih igara na 800 i 1500m. 1968. postavlja svetski rekord na 800m koji ruši Hildegard Falk 1971. godine. Umrla je 2021. godine kao majka troje dece i baka šestoro unučića koji će sa ponosom uvek govoriti ko je bila njihova baka.

Naravno i ovde moramo spomenuti Maju Ognjenović, Tijanu Bošković, Ivanu Španović, Milicu Mandić, Andreu Lekić itd. kao vamp žene današnjeg sporta.

Nadam se da vam se svideo ovaj članak. Ako se sa nečim ne slažete komentari su više nego dobrodošli. Ne zaboravite da sam ja ipak laik i samo veliki ljubitelj sporta, a ovim simboličnim tekstom sam htela da započnem "karijeru" u nečemu u čemu zaista uživam.

Stay tuned i čitamo se